Odakle mi ideja da radim šećernu pastu?

Moja depilacija je od uvek izgledala ovako:

Noge - epilator, pazuh – brijač, prepone – kozmetičarka toplim voskom, obrve – pinceta.

I to je tako funkcionisalo nekako dok moja kozmetičarka nije zatvorila salon. Tu nastaje panika, šta sad! Krenem u potragu za njom,  saznam da radi privatno, kući. Nadjem je bogu iza ledja ali dobro, važno da sam je našla! Odem po najvećem snegu i mrazu ali nema veze.  Obavimo mi to kao i mnogo puta do sad. Koliko sam se smrzla, bol nisam ni osetila. Kad sam došla kuci imam sta da vidim! Sva u podlivima i opekotinama! S obzirom da to nije prvi put i da sam je upozorila da imam osetljivu kožu rešim da ili nadjem bolje rešenje ili postanem Robinson Kruso.

Probala sam hladni vosak ali mi ne polazi za rukom. Ne skida skoro ništa. Topli? Kako da zagrejem do odgovarajuće temperature, da se ne izgorim a da nije hladan? S obzirom na osetljivu kozu i sama sebe bi opekla ili napravila podlive a da ne razmišljam o tome kako održavati temperaturu tokom rada.